1964. Rođen u Beogradu
1989. Diplomirao na katedri za Opštu književnost sa teorijom književnosti (nekadašnja Svetska književnost),
Filološki fakultet u Beogradu
1990. Muzičke kritike (NON, Program Stereorama i Program 202).
1991. Euripid Alkesta (prvi prevod sa antičkog grčkog)
Radiodramska adaptacija prevoda Euripidove Alkeste (Radiodramski program RTS, reditelj Olga Brajović)
1992. Serija radioemisija Tako je govorio... (Od Bernštajna do Logara), Muzički program Stereorama
1993. Prvi roman Linije života, Rad, Beograd
Nagrada "Miloš Crnjanski" (Linije života)
Tri grčke tragedije (prevodi sa antičkog grčkog. Eshil Prometej u okovima, Sofokle Gospodar Edip i Euripid Alkesta), Fineks, Beograd
1994. Linije Života, roman, drugo izdanje, Evropski pokret u Srbiji
Umetnička lirika stare Grčke (prevodi sa antičkog grčkog. Sapfa, Alkej i Anakreont, kompletna kompaktnija zaostavština, Anakreont, Alkman, Simonid, Ibik), Evropski pokret u Srbiji
Govorite li klasični? (muzička esejistika. Prilozi emitovani na Programu 202, 1989–1992), Clio, Beograd
Edicija "Evropa",osnivač Izabran za člana Uprave Evropskog pokreta za Srbiju
1995. Naličja, roman, BIGZ
1996. Mimikrije, ciklus pripovedaka, Stubovi kulture Dokumentarac o životu dokumentariste, Vladan Slijepčević 1930–1989 (priređivač), Edicija Evropa, posebna izdanja Najuži izbor za NIN-ovu nagradu, kao najmlađi finalista (Naličja)
1998. Crno i belo, kratke istorije desetorice slavnih pijanista XX veka (Od Rubinštajna do Pogorelića, zbirka muzičkih eseja), Edicija Evropa
Dvojica jambičara (Prevodi sa antičkog grčkog. Kompletna zaostavština Arhiloha i Hiponakta), Evropski pokret u Srbiji
1999. Vek, sto jedna povest jednog veka, ciklus pripovedaka (Stubovi kulture)
Artur Rubinštajn protiv Vladimira Horovica i obrnuto (zbirka muzičkih eseja), Kulturni centar Beograda
Organizator festivala Beograd Horovicu, povodom desetogodišnjice smrti Vladimira Horovica, Kulturni centar Beograda
2000. Čioda sa dve glave, drama
Nagrada "Ivo Andrić" (Vek)
Nagrada Udruženja dramskih umetnika (Čioda sa dve glave)
Glavni urednik multimedijalnog CD-roma Serbian Contemporary Art 2000
Jedan od trojice jugoslovenskih učesnika u "Literarnom vozu 2000" ("Literaturexpress 2000")
Jedan od osnivača književne mreže "Literature Net" (Berlin)
Jedan od osnivača savetodavne mreže G 17 Plus
Literarni suplement "Svetska književnost" (List Danas)
Muzičke kritike (Glas javnosti)
Izabran za člana Uprave Srpskog PEN centra
2001. Kraj, roman, Glas srpski, Banja Luka
Postavljanje na scenu komada Čioda sa dve glave (Beogradsko Dramsko Pozorište, reditelj Gorčin Stojanović
Čioda sa dve glave (Radiodramska adaptacija, dramaturg Vladimir B. Popović)
Nagrada "Giorgio la Pira", Italija (za pripovetku Largo za Nadeždu Miladinov, iz knige Linije života)
Jedan od autora i urednik srpske edicije knjige Književni voz. Evropa 2000, Geopoetika
Zlatno doba pijanizma (emisija posvećena pijanističkoj muzici), Radio JAT
Osniva Srpsko književno društvo. Izabran za prvog sekretara UO SKD
Član žirija, nagrada "Librex-Montale" (Milano, Italija)
2002. Zlatno doba pijanizma (Od Rozentala do Lipatija, zbirka muzičkih eseja), Glas srpski, Banja Luka
Euripid Ifigenijina smrt u Aulidi (prevod sa antičkog grčkog)
Helenske drame, odabrani prevodi Miloša Đurića, Aleksandra Gatalice i Eduarda Dajča (priređivač), CID, Podgorica
Eshil Prometej u okovima, Sofokle Gospodar Edip i Euripid Alkesta (novo štampanje prevoda, izdanje Helenske drame) Euripid: Ifigenijina smrt u Aulidi (prvo izdanje, izdanje Helenske drame), CID Podgorica
Deset novih srpskih pripovedača (priređivač, sa Mirajnom Avramović Ouaknine), Esprit des Peninsule, Francuska
Zbirka pripovedaka Vek (drugo izdanje), Stubovi kulture
Krevet za sanjanje (iz zbirke Vek, Radiodramska adaptacija).
Živi i radi u Beogradu kao profesionalni pisac.
02.07.19 Dnevnik - Novine i časopisi
Dopunjeno izdanje "Velikog rata" Aleksandra Gatalice
U Klubu-knjižari-galeriji Glasnik predstavljeno je novo dopunjeno izdanje romana "Veliki rat" Aleksandra Gatalice o kome su govorila, pored autora, dvojica urednika Aleksandar Jerkov i Petar Arbutina.
Ovo je 30. izdanje tog romana koji je prvobitno objavio "Vulkan" i Jerkov je bio urednik prvih 28 izdanja, a ovo je sada drugo izdanje u Glasnikovoj ediciji "Književni glasnik" i njegovoj kolekciji "Glasovi. Urednik ova dva izdanja je Petar Arbutina.
Knjiga je pre sedam godina osvojila NIN-ovu nagradu i Nagradu Meša Selimović, a prevedena je na više stranih jezika.
Jerkov je konstatovao da je ovaj roman jedan oid najpopularnijih na ovim prostorima, da je nesporno najznačajnija knjiga za poslednjih 20 godina u srpskoj književnosti, te da je reč o "opamećujućoj" knjizi, jer se bavi ličnostima sa obe strane fronta.
U obrazloženju NIN-ove nagrade tada je rečeno da se "Veliki rat" izdvojio od ostalih romana po umetničkoj reviziji odnosa prema Prvom svetskom ratu kao i to da se Gatalica u njemu suprotstavlja lokalnom i tradicionalnom pogledu na prošlost koristeći istoriju kao "živo poprište ljudskog iskustva dugog propadanja i neugasle nade".
"Veliki rat", po rečima Arbutine, rezultat je minucioznog istraživanja arhivske građe, a autor je bio hrabar da ispita šta se odvijalo tokom rata na raznim nivoima učesnika.
"To je veliki epski roman i nije to samo portret izvanredno mnogo ljudskih sudbina već i ubedljiva slika sloma velike nade u srećnu budućnost čovečanstva", konstatovao je Arbutina i dodao da se nižu epizode o nečemu što je i stvarno i neverovatno i izmišljeno i proživljeno.
Gatalica je objasnio da se odlučio da dopuni roman sudbinama likova koje ne prati od početka romana kao i krajem onih koji su se sve vreme nalazili u srpskoj vojsci.
"Knjiga ni jednog trenutka ne postaje istorijska hronika, jer se od dokumenta razvija do neverovatnih otkrića gradeći jaku, upečatljivu priču pravog romana i velikog umetničkog dela", zaključio je Arbutina.
Gatalica je ispričao da su za naslovnu stranu odabrali deo fotografije narednika Marka Ivkovića učesnika Velikog rata koji je bio više puta odlikovan, a završio je školovanje na Sorboni i kasnije je služio u žandarmeriji, te dočekao da bude pentionisan, da bi ga 1943. zaklali muslimani i Arnauti u Dugoj poljani.
Slika je, kako je pojasnio, pozajmljena iz arhiva "Album sećanja na naše pretke u Prvom svetskom ratu".
