Oštar ugao

14.07.09 Politika

U četvrtoj esejističko-kritičarskoj knjizi „Oštar ugao” Bojane Stojanović Pantović pratimo Arijadninu nit pesničkih tekstova kroz diskurzivan, ali metaforama, simbolima i britkim sudovima pisane kritike. Svi tekstovi su nastali od 2004. do 2008. godine, a objavljeni su kao kritike i prikazi u dnevnom listu „Politika”, Kulturnom dodatku „Politike”, ostalim nedeljnim, mesečnim publikacijama i kao pogovori ili predgovori pesničkim knjigama.

„Oštar ugao” prikazuje, vrednuje i analizira tekuću pesničku produkciju, ali donosi i nova tumačenja „zapostavljenih” pesničkih dela.

Kroz većinu tekstova se provlači pitanje smisla i statusa srpske poezije u savremenom trenutku. U tom pogledu se izdvaja kritičko-polemički tekst „O položaju srpske književnosti koja se danas piše u četiri države”, u kome autorka kritikuje javnu scenu, državne institucije koje nisu spremne da stanu iza pojedinih izdanja, zajedničkih projekata ili prevoda dela svetske književnosti. Nažalost, naša aktuelna scena je ostala, kako piše Bojana Stojanović Pantović na privatnim vezama i kontaktima, nevladinim organizacijama, kafanskim vezama, i zaključuje: „Ovo je vreme mutiranog agitpropa”. Tekst „Duhovna vertikala kosovskog zaveta” (tumačenja i manipulacije) promišlja ulogu kosovskog mita i kaže: „Naše vreme i aktuelna, tragična dešavanja sa Kosovom umnogome su bliski Rakićevom nostalgičnom doživljaju ’kosovskih božura’, ali možda još više Crnjanskovom i Isidorinom pesimističkom poimanju kosovskog zaveta”.

Odeljak „Zapostavljena čitanja” donosi inspirativna tumačenja lirske proze Aleka Vukadinovića, prozaida Ivana Rastegorca, poetiku Bratislava Milanovića, Miroslava Maksimovića, Miloša Komadine, Nikole Vujičića. U trećem odeljku „Oštrog ugla” pod naslovom „Na ruševinama post(modernog)” smešteni su pravi primeri novinske kritike, koncizne sa jasnim ocenama pesničkih knjiga D. Smiljanića, M. Kordića, M. Petrovića, D. Novakovića, R. Šajtinca, J. Zivlaka, N. Vasovića, Z. Karanovića, M. Orlića, LJ. Simovića, D. Jevrić, M. Tešića, D. Aleksića i drugih. Dakle, reč je o preseku aktuelne pesničke scene u širokom poetičkom i generacijskom rasponu.

Poslednji deo knjige sadrži autorkinu polemiku sa aktuelnim kritičarima o kontroverznom tumačenju „Nebolomstva”, panorame srpskog pesništva kraja 20. veka. B. Stojanović Pantović obrazlaže još jednom svoje kriterijume za odabir ove pesničke panorame i objašnjava čime je i kako bila podstaknuta, odgovara na kritičke i po njenom sudu „ispolitizovane”, ideološke napade. Publikovanje svih ovih tekstova, napisa, polemika jeste svedočanstvo jednog smutnog vremena u kome su se poetički, ideološki, nacionalni kriterijumi izmešali u magmu, užarenu lavu prenapregnutih devedesetih godina 20. veka. Ipak, bilo bi korisno za našu aktuelnu kritiku i književnu istoriju da poslednje poglavlje „Mojim kritičarima” preraste u samostalnu knjigu u kojoj bismo videli sve odjeke „Nebolomstva” u Zagrebu, gde je i objavljeno 2006, i u Beogradu. Bilo bi to dragoceno zbog svestranijeg pogleda na snagu „sedme sile”, kritičkih i nacionalnih odnosa balkanskog vrtloga.

„Oštar ugao”, zato, pored aktuelnih prikaza i studija pesničkih knjiga, snagom polemičkog konteksta traga za odgovorom na pitanje: „A čemu kritika u oskudno vreme?”

Svetlana Šeatović Dimitrijević