01.01.00
Politika
03.09.2001.
Novi roman Vladislava Bajca
Bekstvo od biografije
Na osnovu istinite priče o životu Đorđa Šagića, zakasnelog srpskog revolucionara i kasnije uglednog američkog građanina, Bajac stvara fikciju sa osnovnom temom - kako ostati svoj
Jedan od naših najboljih pisaca srednje generacije Vladislav Bajac, završio je najnoviji roman koji bi ovih dana trebalo da se pojavi u izdanju "Čigoja štampe". Knjiga nosi naziv "Bekstvo od biografije" i podnaslov "Život u osam imena".
Kako kaže za "Politiku", Bajac ideju o ovom romanu nosi u sebi više od dve decenije, od trenutka kada je, baš u našem listu, prvi put naišao na ime i uzbudljivu biografiju Đorđa Šagića, učenika Karlovačke bogoslovije, koji je 1813. godine odlučio da skine mantiju i krene u Srbiju da bi se pridružio ustanicima i Karađorđu. Zakasnivši "na revoluciju", Šagić odlučuje da ode u svet, čime započinje jedna nesvakidašnja sudbina budućeg avanturiste - posle dugih putovanja po Evropi dospeo je u Ameriku, učestvovao u građanskom ratu na strani Unije, stigao do Meksika - i vrlo uglednog političara, naučnika i novinara, koji je za sobom u SAD ostavio duboki trag (čak je napisana i doktorska disertacija o njemu!).
Život Đorđa Fišera, alijas Džordža Fišera, alijas Horhea Fišera, inspirisao je Vladislava Bajca za delo u kojem su isprepletani biografija i fikcija: "Bekstvo od biografije" bavi se centralnim pitanjem: kako ostati svoj u burnim vremenima, da li je to uopšte, ili koliko je moguće, i biti srećan, ako je i to moguće...
A. C.
01.01.00
Večernje novosti
06.09.2001.
VLADISLAV BAJAC NAPISAO ROMAN O NAJVECEM SRPSKOM PUSTOLOVU 19. VEKA
Zivot kao avantura
Znalac 17 jezika, Đorđe Sagic, ucestvovao u americko-meksickom ratu i postao pukovnik, bio izdavac, novinar i osnivac masonskih loza i usao u cetvorotomno enciklopedijsko delo "Dvesta najpoznatijih Amerikanaca". Zahvaljujuci romanu "Bekstvo od biografije" nasa javnost tek sada ima prilike da upozna ovu neobicnu licnost.
"Malo ce Srblja biti, koji ce znati, da je tu skorice umro u Americi jedan njihov plemenik, koga nikako ne bi trebalo ispustiti iz citulje umrlih Srba. Amerikanske novine od skora javise, da je u San-Francisku u Kaliforniji umro covek po imenu djorDJe Fiser, prvo prezime Sagic. Ziveo je 78 godina, a vise od pola stoleca preziveo je u severo-amerikanskim sjedinjenim drzavama, bio je u raznim zvanjima, vojstio je u Meksiku i Teksasu, u toj se vojsci junacki vladao i lepu zaslugu u tome stekao..."
Tako je 7. oktobra 1873. godine na prvoj strani novosadska "Zastava" obavestila Srbe na Balkanu da je umro jedan od najvecih nasih ljudi toga veka u dalekoj zemlji. Poput Nikole Tesle i Mihaila Pupina koji ce kasnije preneti u SAD slavu naseg naroda, tako je i djorDJe Sagic vise od pola veka ciniti cuda, a o tome ce pisati citav svet, samo ne mi! Gresku sada ispravlja istaknuti pisac Vladislav Bajac, koji je roman "Bekstvo od biografije" u izdanju "Cigoja stampa" posvetio ovoj licnosti.
- Ideju da napisem roman o Sagicu dosta je stara - prica nam Bajac. - Pre dvadeset godina procitao sam u nasim novinama neke tekstove o ovom srpsko-americkom avanturisti, najvecim u 19. veku. Dr Nikola Pribic, profesor na univerzitetu u Floridi svojevremeno mi je predlagao da napisemo o Sagicu knjigu. On je kasnije umro i ja sam nastavio da razmisljam o tome. I tako je nastao ovaj roman kroz koji sam izneo Sagicev stav o tadasnjem viDJenju sveta. On je daleke 1813, kao osamnaestogodisnjak i DJak Karlovacke bogoslovije hteo da skine mantiju i da se prikljuci KaraDJorDJu o odbrani Beograda od Turaka. Pun energije zanosio se revolucijom, ali na ovaj boj nije stigao.
Posle tog neuspeha, djorDJe Sagic ce krenuti u Evropu i zaustaviti se u Americi. Bio je poliglota, znao je 17 jezika i tamo u dalekoj zemlji bice izdavac, osnivac vise masonskih loza, novinar i komentator mnogih listova o tadasnjim zbivanjima u svetu. Ucestvovao je cetrdesetih godina u americko-meksickom ratu zbog Teksasa, i postao je pukovnik teksaske vojske. Postao je predsednik Komisije za zemljisnu imovinu za Kaliforniju u vreme zlatne groznice, sto je u to doba bio veoma vazan polozaj.
- Ovaj pametan covek i veliki avanturista osnovao je i nekoliko panslovenskih udruzenja i radio je na ujedinjenju Rusije, Grcke i Srbije - nastavlja pricu Bajac. - O njemu za zivota su u Americi pisali mnogi, objavljene su i dve knjige o tome. DZon Lojd Stivens, otkrivac kulture Maja, inace cuveni avanturista, priznavao je nasem coveku da je veci avanturista od njega. DZon Livingston, cuveni advokat iz NJujorka, u svom cetvorotomnom delu "Dvesta najpoznatijih Amerikanaca" posvetio je djorDJu Sagicu veliki prostor.
O ovom Srbinu iz dalekog sveta Bajac je napisao roman u kojem se preplicu sve ondasnje velike licnosti Amerike i Srbije, meDJu kojima su i Gligorije Vozarevic, Vuk Karadzic, NJegos, Milos Obrenovic... "Istina nije licna stvar, ali njeno otkrivanje jeste licno", stoji maksima na pocetku romana "Bekstvo od biografije" koje ima osam poglavlja. I delo se zavrsava jos dvema maksimama. Prva je Sagiceva: "Srecan sam, ali sam zadovoljan, zadovoljan sam, ali nisam srecan". Druga DZona Livingstona: "Istina je cudna, cudnija od izmisljenog"...
D. STANKOVIC
01.01.00
Večernje novosti
23.01.2002.
Zivot za pricu
Pise: Dragoljub STOJADINOVIC
"Bekstvo od biografije" Vladislava Bajca, u izdanju "Cigoja"
Isti onaj tvoracki nagon i ista ona duhovna samosvojnost i nezavisnost glavnog junaka iz prethodnog romana "Druid iz Sindiduna" vidni su i u romanu "Bekstvo od biografije" Vladislava Bajca. I isti onaj spazam ozivljavanja dokumentarnih cinjenica pod pepelom vremena oseca se u svakom retku ovog rukopisa.
Bajac traga za zaboravljenim junacima dalekih vremena koji su bili akteri iz drugog plana, graditelji mnogih istorijskih poduhvata, vizionari i cudaci, koje istorija ne belezi ali ih podrazumeva. On ih spasava od zaborava i oznacava kao vecne junake svih vremena. Osnovna razlika izmedju dva glavna junaka ovih romana je u tome sto je "Druid" nacinjen pretezno po modelu umetnosti evokacije a DJordje Fiser pretezno po modelu dokumenta.
To da jedan nas covek jos u osamnaestom veku odigrao tako krupnu ulogu u dramaticnim rasapima i zapletima americke istorije bilo je poznato samo najradoznalijim retkim feljtonistima onoga vremena. Vladislav Bajac je, medjutim, osetio da se u tom DJordju Sagicu, pa onda DZordzu Fiseru, iliti Georgiju kako se vec u razlicitim prilikama njegov junak nazivao skriva romaneskna licnost prvog reda. I kad kazete da je to neka vrsta biografije ili zivotopisa gubite iz vida okolnost da roman pociva na dokumentima a nije istorija, hoce hronologiju a nije hronika, biva u dramaticnim junakovim dogodovstinama, zaviruje u svaki dokumenat ili zapis, ili novinski izvestaj a nije feljton. To je istovremeno i andricevski put u proslost kao putokaz za sadasnjost ali i cvajgovska radoznalost da u raritetnim licnostima iz proslosti prepozna neobicno i vecno.
