Svetlana Velmar Janković (1933-2014) rođena je u Beogradu gde se školovala i živela. Kao sekretar i urednik časopisa Književnost bila je i u uredništvu koje je vodio Eli Finci i u uredništvu koje je vodio Zoran Mišić. Dugo je godina uređivala, u Izdavačkom preduzeću Prosveta, edicije savremene jugoslovenske proze i esejistike. Osnovala je biblioteku Baština.
Objavila je romane: Ožiljak (1956, drugo, prerađeno izdanje 1999), Lagum (1990), Bezdno (1995), Nigdina (2000) i Vostanije (2004); eseje: Savremenici (1967), Ukletnici (1993), Izabranici (2005) i Srodnici (2013); sećanja: Prozraci (2003); zbirke pripovedaka: Dorćol (1981), Vračar (1994), Glasovi (1997), Knjiga za Marka (1998) i Očarane naočare: priče o Beogradu (2006); molitve: Svetilnik (1998); dramu Knez Mihailo (1994) i knjigu drama Žezlo (2001); monografiju Kapija Balkana: brzi vodič kroz prošlost Beograda (2011).
Nagrade: „Isidora Sekulić“, Andrićeva nagrada za knjigu priča Dorćol, „Meša Selimović“, „Đorđe Jovanović“, „Bora Stanković“, „Pera Todorović“, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 1992. godini, Ninova nagrada za roman godine za Bezdno (1995), Nagrada „Neven“, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada „6. april“ za životno delo o Beogradu, Nagrada „Mišićev dukat“ i Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“. Prevođena na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski, grčki, bugarski i mađarski jezik.
18.12.05 Danas
Sedam eseja o pesnicima
Izabranici, Svetlana Velmar- Janković
Knjiga eseja Svetlane Velmar -Janković posvećena je Vladislavu Petkoviću- Disu, Milošu Crnjanskom, Rastku Petroviću, Risu Ratkoviću, Milanu Dedincu, Vasku Popi i Ivanu V. Laliću i predstavlja putovanje kroz opus ovih stvaralaca, kao i analizu njihovih stihova i vizuelno i melodijski i čulno, sa svešću da je vrhunsko čulo - intelekt. Bez obzira da li govori o Crnjanskom ili Dedincu, Rastku Petroviću ili Disu, Svetlana Velmar - Janković uspeva da zađe negde u unutarnje svetove svakog od ovih stvaralaca i da pronađe ono unutarnje isijavanje koje ove stvaraoce čini osobenima i - zauvek drugačijima. Autorka ovih eseja ne samo što staje u odbranu poetskog i poezije, ona ovim svojim delom pokazuje da nema ničega uzvišenijeg, lepšeg ni težeg, kao ni dubljeg poniranja u jezik, od onog koji čini poezija.U trenutku kada se malo čita, malo misli i malo promišlja, knjiga Svetlane Velmar- Janković kao da ima jedna zadatak - da nas približi suštini. Koja mora biti da je i svetlost.
Sanja Domazet