Vračar

24.02.08

BEOGRAD (SEEcult.org) - Knjizevnica Svetlana Velmar Jankovic zakljucila je da je Srbija odavno izgubila Kosovo i da je pocela da ga gubi vec posle Drugog svetskog rata, ali je navela da je sklona da veruje da je taj poraz bio neophodan radi suocavanja sa samima sobom, osposobljavanja za povratak na Kosovo i za povratak Kosova.

"MISLITI o Kosovu dva dana posto je to nase Kosovo proglaseno za tudje, za nezavisnu (albansku) drzavu, izgleda mi kao povod za razmisljanje o pitanju koliko je to Kosovo do pre dva dana uistinu bilo nase i da li se moglo vise uciniti da ne bude jednostrano proglaseno kao nezavisno, kao Kosovo koje vise ne pripada Srbiji iako je, do nedelje, bilo deo njene drzavne teritorije", navela je poznata knjizevnica u autorskom tekstu u "Novostima".

Navodeci da, kao gradjanka Srbije, mozda i ima odgovor na prvi deo tog pitanja, Svetlana Velmar Jankovic dodala je da je, s druge strane, uverena da, na drugi deo, najpre treba da odgovore srpski politicari i diplomate. Dodala je da bi trebalo da odgovaraju i svi nekadasnji politicari i diplomate, cija je duznost bila da se staraju o Kosovu za poslednjih 60 godina, ali njih ili vise nema medju zivima, ili su se sklonili medju zaboravljene.

"Kosovo je, svakako, srediste nase istorijske proslosti i nase surove sadasnjosti, nas najveci nacionalni mit kojeg se secamo samo kad je doveden u pitanje. Saga o Kosovu je dokaz i naseg nesebicnog pozrtvovanja u doba Prvog i Drugog balkanskog rata, na pocetku 20. veka i nase sebicne nebrige u crnom vremenu treceg i cetvrtog balkanskog obracuna, jugoslovenskog, na kraju istog veka", navela je Svetlana Velmar Jankovic, koja je i clanica Srpske akademije nauka i umetnosti.

Ona je ukazala, medjutim, da bi iskrenost prema sebi samima znacila i priznanje da je Srbija pocela da gubi Kosovo vec 1945. godine, neposredno posle Drugog svetskog rata, kad hiljadama srpskih izbeglica sa Kosova nije bilo, zakonom, dozvoljeno da se vrate iz izbeglistva u domove iz kojih su pobegli kad je pocela nemacka okupacija, sto je omogucilo albanski teror nad Srbima.

Ukazujuci da se o tome u svim periodima jugoslovenskog promenljivog socijalizma nepromenljivo cutalo, ona je dodala da se zastor cutanja u socijalistickoj Jugoslaviji prevlacio i preko zbivanja na Kosovu od druge polovine 60-ih - kada se zacelo novo brojno iseljavanje Srba sa Kosova, posto je "tada nastao nov, a perfidno skrivan, ali efikasno sprovodjen, albanski teror na Srbima koje tadasnje jugoslovenske vlasti nisu htele ni da primete, ni da sprecavaju". Srbija je, prema nekim izvorima, cak davala svojoj AP Kosovu milion dolara dnevno, dodala je Svetlana Velmar Jankovic,

"Jesmo li stvarno mogli da zaboravimo flasu kojom je, na svojoj njivi na Kosovu, mucen nesrecni Djordje Martinovic, ciji je "slucaj", kako se taj dogadjaj tada, pre gotovo 30 godina, nazivao, otvorio sve buduce slucajeve srpskog mucenistva i stradanja. Zar smo zaboravili kosovske Srbe u rano leto 1996, zatvorene u geto Pionirskog parka u Beogradu, ogradjene kao ovce u toru, ostavljene na cedilu od Slobodana Milosevica, koji im je obecao da "niko vise ne sme da vas bije"", upitala je ona.

Prema njenim recima, "sva ta cutanja i precutkivanja, zastori lazi i obmana na koje smo, neko voljno, a neko nevoljno, pristajali, doveli su nas i do strasne 1999. godine: ne samo sto nam se dogodilo tromesecno bombardovanje s cinizmom nazvano "Milosrdni andjeo", nego smo, sa potpisom Milosevicevog generala, dopustili da "staranje" o Kosovu preuzmu snage medjunarodne organizacije koja nas je bombardovala".

Svetlana Velmar Jankovic ukazala je da tadasnje vlasti, za razliku od NATO i albanske strane, nisu imale ni plan, ni strategiju, ni taktiku ili, bar, nista od toga nisu pokazale da imaju.

"Tako smo, jos tada, kapitulirali. Tako smo, jos tada, izgubili Kosovo. Pritom smo pokazivali nerazumljivu meru ravnodusnost i pasivnosti, cak i u prvim godinama posle pada Slobodana Milosevica, a zatim su nas dogadjaji preticali. Zato smo i stigli do 17. februara 2008. ovako kako smo stigli, ponizeni", zakljucila je Svetlana Velmar Jankovic.

Navodeci da veruje u snagu poraza kao podsticaja, poziva na mudrost, vestinu naizmenicnog trpljenja i suprotstavljanja i na gandijevski nesalomivi otpor nasilju, ona je istakla i da je sklona da veruje da "nam je taj poraz bio neophodan da bismo se suocili sa nama samima. Sa svojim nacionalnim Sopstvom koje ima sta da nam kaze, otkrije, poruci"

"Ako se to suocavanje i ostvari, ponovo cemo se osposobiti za povratak na Kosovo. Za povratak Kosova", zakljucila je Svetlana Velmar Jankovic, dobitnica NIN-ove nagrade 1995. za najbolji roman godine - "Bezdno".

Svetlana Velmar Jankovic bavi se prosloscu i u nizu svojih dela (Dorcol, Lagum, Bezdno, Prozraci, Vostanije"), a na vaznost znanja i postovanja istorije ukazala je i knjigom za decu i mlade "Ocarane naocare", u izdanju "Stubova kulture".

Svetlana Velmar Jankovic prosle godine je izjavila da je novo shvatanje i prihvatanje istorijske proslosti - kako blize, tako i udaljenije, jedna od najvaznijih promena koje ocekuju Srbiju.

"Teznja ka nepamcenju onoga sto su nam preci ostavili kao nematerijalno blago nije novog datuma, i nije samo posledica zalaganja vlasti iz posleratnog revolucionarnog perioda da se veci deo naseg istorijskog pamcenja odgurne prema zaboravu", rekla je Svetlana Velmar Jankovic.