Haruki Murakami, jedan od najpoznatijih savremenih japanskih pisaca, rođen je u Kjotu (Japan) 1949. godine. Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada. Do sada je objavio, među ostalim, romane: Slušaj pesmu vetra (1979), Fliper (1973), Avantura oko ovce (1982), Okorela zemlja čuda i Kraj sveta (1985), Norveška šuma (1987), Igraj Igraj Igraj (1988), Južno od granice, zapadno od sunca (1992), Hronika ptice koja navija sat (1994), Sputnik ljubav (1999), Kafka na obali (2002), Kad padne noć (2004); 1Q84 u tri toma (2009); knjige priča: Ponovni napad na pekaru (1993), Posle potresa (2000), Tokijske misterije (2005) i dokumentarističku knjigu Metro (1997/98).
Prevodio je na japanski Ficdžeralda, Karvera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce. Nakon višegodišnjih perioda provedenih u Americi i Evropi, sada živi u Japanu, a angažovan je kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD.
08.08.06 Blic
Bunilo
Južno od granice, zapadno od sunca, Haruki Murakami
Život junaka ovog romana, Hađimea, bi trebalo da bude ogledalo japanskog društva posle Drugog svetskog rata: sin službenika i (nevidljive) domaćice, on je ostvario kapitalističke ideale uspešne karijere i četvoročlane porodice, ali nije ni srećan, ni zadovoljan. Potresen krizom srednjeg doba, on preispituje svoj identitet, ali ne, kao do tada, kroz poslovnu biografiju, već kroz istoriju odnosa prema bližnjima. Strepeći da postupa kao „slabić, razmažen i strašno samoživ“, Hađime je oduvek želeo da bude drugačiji od (banalnih) drugih; tokom nežnog prijateljstva sa devojčicom Šimamoto, on se trudio da zavoli (popularne) klasične i džez melodije da bi dokazao svoju, gotovo mističnu, izuzetnost. Nesposoban da bude „srećan bez zadrške“, on je bio beskrupulozan ljubavnik, koga je odsustvo savesti dovelo do granice sa zločinom: pored njega, mlada Izumi je trajno duhovno osakaćena, a blaga supruga Jukiko je na ivici (emocionalne) smrti. Pokušavajući da se odbrani od „senke truleži i raspada“, junak se upušta u deliričnu pustolovinu sa Šimamoto, (tamnim) ogledalom prošlog života (u kome nije bilo ni pustošnih strasti, ni poetičnih tragedija), ali i oličenjem (njegove) neizbežne smrti; kada se bude osvestio, Hađime će shvatiti da je postao sredovečan muškarac („čije telo vonja“), a da nikad nije ni pokazao da je sposoban za ljubav.
Junaci (komercijalnih) Murakamijevih romana imaju isto duhovno nastrojenje: tražeći istinu o sebi, oni dospevaju u (alegorična) bunovna stanja u kojima nema (drugih, pravih) muškaraca, žene su demonska bića, njihovi moralni prekršaji imaju posledice zločina, a sve se završava i smiruje u brizi prema svojoj ili tuđoj deci.
16.07.06 Danas
Čitalište
Južno od granice, zapadno od Sunca / Student iz Salamanke
Haruki Murakami
Južno od granice, zapadno od Sunca
Geopoetika, 2006.
prevela Nataša Tomić
Ovo je roman o dvoje zaljubljenih tinejdžera koji zajedno slušaju pesmu Neta Kinga Kola, "Južno od granice", deleći poslednje gutljaje detinjstva i ulazeći neosetno u svet odraslih. Lepota njihove ljubavi o kojoj nikada nisu nikome govorili, a ponajmanje jedno drugom, ostaje u njima i onda kada već godinama žive razdvojeni. U trenutku ponovnog susreta oni su drugačiji, naizgled daleki i različiti, ali je ljubav ostala ista. Sada je procvetala u strast, a strast menja sve, pa i junake ovog romana i tkivo same priče. Ovo je , možda, najljubavnija Murakamijeva knjiga, u kojoj se ljubavno osećanje prikazuje i kao razarujuće naličje želje. "The Times" je o ovoj knjizi pisao kao o Kazablanki u japanskom stilu, bremenitoj scenama koje zrače poetskom snagom. "Južno od ljubavi" je roman koji sublimira poeziju i prozu. Njegov glavni junak jeste naličje ljubavi, a tonalitet je poetski. Određuje ga boja neba u romanu i kretanje oblaka.
Vašington Irving
Student iz Salamanke
Rad, 2006.
prevela Aleksandra Mančić
Irving je prvi američki pisac čija je slava postojala sa obe strane Atlantika. Jedan je od prvih američkih ljudi od pera, poznat po junacima kao što su Rip Van Vinkl i Nikerbroker i pripoveci Legenda o Slipi Holu, prema kojoj je snimljeno više filmova. Ovaj pisac vešto je amerikanizovao niz tradicionalnih evropskih priča. "Student iz Salamanke" je romantična povest o mladom pustolovu koji u Granadi postaje učenik starog alhemičara i zaljubljuje se u njegovu ćerku. Irving vešto plete dve pripovedne linije : ljubav kao alhemiju i alhemiju kao nauku, a njegovi junaci i kada podležu sudbini nisu "pobeđeni, već su nadigrani". Sam Irving je smatrao da "hiroviti trenuci grozničavog stvaranja jesu najsrećnije vreme čovekovog života." I u ovom romanu provlači se viđenje života kao radosti samo onda kada su junaci zaokupljeni nečim što ih nadilazi, a to su ili nauka, ili Bog, ili ljubav. Prema Irvingu, ovo trojstvo poništava i obezvređuje i samu smrt, još jednu alhemijsku silu.
Sanja Domazet
