Okorela zemlja čuda i Kraj sveta

27.10.09 Glas javnosti

Izdavačka kuća „Geopoetika“ upravo je objavila roman znamenitog japanskog pisca Harukija Murakamija pod nazivom „Okorela zemlja čuda i kraj sveta“. Reč je o je jednom od prvih Murakamijevih romana, čije je prvo izdanje objavljeno 1985. godine, a za koje je Murakami dobio uglednu „Tanizaki književnu nagradu“. Upravo ovom knjigom je počeo njegov svetski proboj koji je kulminirao narednim romanom „Norveška šuma“ kojim je ostvario svetski uspeh gigantskih razmera.

„Okorela zemlja čuda i kraj sveta“ je kako mnogi tvrde prototip pravih Murakamijevih romana, na granici sf-a, obiman sa puno nadrealnih elemenata i predstavlja zadivljujući spoj sajber-panka, kafkijanske fantazije, detektivskih romana i mitske građe. Ovde se radi o neumorno dovitljivom romanu, koji tako lako navodi aktivnu pažnju čitalaca celim svojim fantazmagoričnim tokom, napisao najpopularniji japanski književnik i za njega dobio uglednu nagradu. U ovoj knjizi se, po poglavljima, naizmenično smenjuju dve precizno konstruisane paralelne priče sa elementima sf-a. Uz majstorski oslikane likove Kalkulusa, Čitača Snova i Senke, sredstvima koja kao su primerinija drugim medijima, filmu i stripu, Murakami gradi likove luckastog i genijalnog profesora, njegove bucmaste privlačne sedamnaestogodišnje unuke opsednute pink odećom i sklone razgovorima o seksu, podzemnih čudovišta, bibliotekarke, a među njih smešta i Boba Dilana, Lorin Bekol, kao i čitavu plejadu književnika, muzičara i filmskih stvaralaca kojima autor u ovom romanu pravi svojevrstan omaž.

Murakami na vrlo osoben način zapravo istražuje prirodu ljudske ličnosti, i ispituje da li smo potpuno definisani našim iskustvima i sećanjima iz kojih se sastoji naša svest. Murakamijev roman daje odgovore na mnoga važna pitanja: kakva bismo osoba bili ako bismo otklonili sećanja, zatim kako bi ličnost mogla da poseduje bilo kakve osobenosti sopstvenog individualiteta bez prizivanja događaja koji su usmerili i odredili njen razvoj.   

Mila Milosavljević