Žak Derida je rođen 15. jula 1930. u jevrejskoj porodici koja je živela u El Biaru, u Francuskom Alžiru. Sa 10 godina je maštao da postane fudbaler, ali je izbačen iz škole, nakon što mu je učitelj rekao da “francuska kultura nije namenjena malim Jevrejima”. U 19. godini Derida se upisuje na fakultet u Parizu i to u vreme kada je zvezda Žana Pola Sartra bila u zenitu, ali on se radije opredeljuje da prati učenja Fridriha Ničea i Martina Hajdegera. Radeći na doktorskoj tezi o Edmundu Huserlu toliko se zainteresovao za dvosmislenu prirodu svakog pisanija da je na kraju nikad nije ni dovršio.
Početkom šezdesetih predaje na Sorboni, kada aktivno doprinosi teoriji francuskog levičarsko-avangardnog pokreta, a od tada svoj rad kroz knjige “O gramatologiji”, “Pisanje i razlika”, “Govor i fenomeni”, fokusira na “dekonstrukciju” filozofskih dela Rene Dekarta, Žan-Žak Rusoa, Ferdinanda De Sosira, Hegela, Kloda Levi-Štrosa, Sigmunda Frojda i mnogih drugih. Koristeći termin “dekonstrukcija” Derida na subverzivan način promišlja “vladajuću iluziju zapadne metafizike” po kojoj jezik ideje i istinu izražava ne menjajući ih. Koncentrišući se na višestrukost značenja on pokušava pokazati da je jezik teško uhvatljiv i da čak ni autori ne mogu potpuno legitimno tumačiti svoje tekstove.
Činjenica da je Derida najčešće odbijao da definiše “dekonstrukciju”, koju je smatrao “izvesnim iskustvom nemogućeg”, donela mu je mnoštvo “protivnika” i kritičara koji su smatrali da je njegov rad frivolan, opskuran i “auto-subverzivan”, dok je najpopularnije mišljenje o njemu bilo da je “skeptički nihilista koji ne veruje ni u šta”.
Univerzitetsku karijeru Derida je završio predavajući na mnogim prestižnim univerzitetima u Americi, među kojima su i Harvard i Jel. Objavio je “bezbroj” članaka i oko 50 knjiga prevedenih na 22 jezika.
Preminuo je u 74. godini u jednoj pariskoj bolnici.
01.01.00
Vikend Danas
13-14.04.2002.
Kosmopolitike Zaka Deride
Da li je moguca Evropa/Svet sa vise sluha za komunkaciju i manje granica, pitanje je koje jedan od najznacajnijih filozofa danasnjice, Zak Derida, razmatra u svojoj najnovijoj knjizi "Kosmopolitike", ciji je podnaslov "Predgovori gostoljubivosti, oprostu i bezuslovnom univerzitetu". Knjigu su objavili Stubovi kulture, a preveli Sanja i Petar Bojanic. U njoj su sabrani tekstovi sa predavanja koja je Derida odrzao u toku proteklih pet godina na univerzitetima u Parizu, Kaliforniji i Njujorku. U tekstovima nastalim na tragu poznate Deridine ironije, sumnje u velike price i metode dekonstrukcije, autor jezikom politicke filozofije preispituje savremene politicko ideoloske fenomene u cijem je sredistu pitanje "stranca"/razlicitosti - Drugog.
U Deridinoj filozofskoj viziji bezbednost i stabilnost Evrope bile bi moguce uz postojanje niza evropskih kosmopolitickih institucija kao posrednika u obilju razlicitosti, cija bi kljucna rec/obelezje bila - komunikacija. U eseju "Bezuslovnost ili suverenitet: univerzitet na granicama Evrope" Derida se, izmedju ostalog, bavi i pitanjem "smisla" bombardovanja Jugoslavije, a prevodioci napominju "Sve ove tekstove trebalo bi sagledati kao predgovor, ili kao deo jednog moguceg predgovora jednoj knjizi koja bi mozda mogla da bude zaceta "ovde", napisana i nasim jezicima i na ovim mestima koja vise od deset godina, ili vec mnogo vise od deset, ispituju sopstvenim mesom i sopstvenim avetima veliki prostor sveta..."
Olja Stosic
