Mileta Prodanovic, pisac i slikar, rodjen je 1959. godine u Beogradu.
Objavio je knjige proze Vecera kod Svete Apolonije (1983), Novi Klini (1989), Putopisi po slikama i etiketama (1993), Pas prebijene kicme (1993), Nebeska opera (1995), Plesi cudoviste na moju neznu muziku (1996), Crvena marama, sva od svile (1999), Ovo bi mogao biti Vas srecan dan (1999) i zbirku poezije Mijazma (1994).
Izlagao je na vise samostalnih i grupnih likovnih izlozbi.
Zivi u Beogradu.
01.10.10
Živimo u kulturi ravnodušnosti
Mileta Prodanović
Kada bih dobio zadatak da napišem delo o Srbiji danas, to bi bila knjiga o neprekidnom čekanju da se konačno nešto novo desi. Živimo u kulturi ravnodušnosti. Svake jeseni, barem u Beogradu, ta ravnodušnost se na trenutak prekine, jer Sajam knjiga zaista jeste fokus svega onoga što se piše i objavljuje.
Ovo je u intervjuu za "Glas Srpske" rekao beogradski pisac i slikar Mileta Prodanović.
Njegova nova knjiga "Ultramarin", u izdanju "Stubova kulture", biće predstavljena na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.
Prodanović je autor knjiga "Večera kod Svete Apolonije", "Novi Klini", "Putopisi po slikama i etiketama", "Pas prebijene kičme", "Nebeska opera", "Pleši čudovište na moju nežnu muziku", "Crvena marama sva od svile", "Ovo bi mogao biti vaš srećan dan", "Vrt u Veneciji", "Eliša u zemlji svetih šarana" i "Agnec". Za knjigu priča "Agnec" dobio je "Vitalovu nagradu".
* GLAS: Šta je srž Vaše nove knjige?
PRODANOVIĆ: Roman "Ultramarin" već samim naslovom sugeriše da to ima izvesne veze sa vizuelnim umetnostima. Jedna neobičnost je što će ta knjiga biti objavljena u dve sveske. Jedna će biti roman u užem smislu reči, a druga će biti ta ista priča ispričana bez reči, odnosno preko slika. Okosnica cele priče je, u stvari, raščišćavanje ateljea mog oca i rekonstrukcija jednog vrlo davnog putovanja po Italiji. To je dosta difuzan roman sačinjen od fragmenata i ako bi se u nekoliko rečenica pokušalo sažeti sve što stoji u knjizi, možda bi to zvučalo pomalo banalno. Ukratko, to je roman o smrti i o prevazilaženju smrti.
* GLAS: Po čemu je on specifičan u odnosu na knjige koje ste ranije objavili?
PRODANOVIĆ: Ova knjiga će se nasloniti na neke od mojih ranijih knjiga. To je prva knjiga "Večera kod Svete Apolonije", jer se ponovo vraća na ambijent i vreme renesansne Italije. Sa druge strane, nasloniće se na knjigu "Pas prebijene kičme", utoliko što je to ipak prepoznatljiva knjiga o nečemu što sam ja doživeo ili video. Reč je o jednoj vrsti sećanja i privatne knjige, pa prema tome ima elemenata fikcije, što je bilo karakteristično za moje prethodne knjige iz devedesetih. Knjiga ne zaobilazi ni traumatične događaje kroz koje smo prolazili u novijoj istoriji.
* GLAS: Kako ocjenjujete sajmove knjiga u regionu?
PRODANOVIĆ: Sajmovi su definitivno dobri za popularizaciju knjige. Mnogi izdavači se žale na slabu prodaju knjiga, ali sajam je prilika da se čitaoci privuku popustima. To je velikim izdavačkim kućama prilika da prodaju više knjiga, a piscima je to dobro zato što dobiju šansu za susrete sa kolegama iz drugih zemalja i da razmene utiske.
"Zidno slikarstvo 13. veka"
- Na sajmu u Beogradu pojaviće se još jedna knjiga koju sam radio u koautorstvu sa Svetlanom Pejić. Reč je o ediciji "Srbija i komentari", koju je pokrenuo pisac Goran Petrović, a gde se obrađuju različite teme vezane za Srbiju, a zajednički pišu po dva autora. Izdavač knjige je "Službeni glasnik", a moja tema je "Zidno slikarstvo 13. veka" - kaže Mileta Prodanović.
Aleksandra Rajković
10.03.10 Blic
"Hermelin, izabrane i nove priče", Mileta Prodanović
OVO JE KNJIGA izabranih i novih kratkih proza jednog od najeruditnijih srpskih pisaca srednje generacije. Prodanovićeva je poetika - iz rane pripovedačke faze kao i iz zrelog perioda - zasnovana na miksu ironije, sarkazma, političke satire, dokumentaristike, esejistike, fantastike i ispovednog tona (koji se ponekad svi zajedno mogu naći u istoj priči). Ovakvu poetiku na okupu drže njegovi jasno i razgovetno iskazani etičko-politički stavovi. Za većinu priča važi ono što je lucidno primetio T. Pančić: "Prodanovićeve "iščašene" parabole zapravo slikaju iracionalno neobjašnjive posledice odsustva morala i sveukupne inverzije vrednosti u našem svetu." Kao snažne političke alegorije izdvajaju se priče "Nebeska opera", "Kraljica koja peva" i "Novi ljudi u staroj kući". Treba biti smeo pisac pa reći da "naša slavna istorija, i novija i starija, nije ništa drugo nego orman pun kostura". Razumljivo je što su "podsticaji za [mnoge] priče došli iz stvarnosti, čak iz vrlo konkretnih situacija", jer ako se u obziru uzmu Prodanovićeve opsesivne teme oličene u razobličavanju smutnih devedesetih, onda je zaista tanka, gotovo nevidljiva, linija između faction i fiction.
ŠTA JE VRLINA OVE KNJIGE: Retko ko u aktuelnoj srpskoj književnosti uspeva da uticaj dnevne politke podigne na tako visok umetnički nivo kao što to uspeva Prodanović.
PRVA REČENICA GLASI: "Visoko na padinama planine Jelice, prema jugu, sa pogledom na široku i pitomu Dragačevsku kotlinu, nalazi se razbacano selo Goračići."
POSLEDNJA REČENICA GLASI: "Sve što se događa protiče pod tmurnom senkom, ukratko, nedostaje mi bublo."
KADA BI OVA KNJIGA IMALA MIRIS: mirisala bi na dim koji je ostao nakon razvejanih "koncentričnih krugova gluposti i neznanja".
PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE: "Putopisi po slikama i etiketama", "Nebeska opera" i "Agnec".
PREPORUKA ZA ČITANJE: Triput dnevno, posle jela.
Autor: Srđan V. Tešin